Друштвене мреже као примарни медиј: мјерење поузданости извора код младих у ЦГ
Анкетно истраживање проведено у марту 2025. на репрезентативном узорку 1.400 испитаника старости 16–35 година у Crnoj Gori открива да 67,4% испитаника своје вијести прима примарно путем друштвених мрежа, а само 22,1% путем традиционалних медија.
Промјена медијских навика: структурни помак
Истраживање потврђује тренд који медијски аналитичари прате у регионалном контексту: млађе генерације не само да конзумирају вијести путем дигиталних канала — оне заправo не разликују друштвене мреже и медије. За 41,2% испитаника старости 16–24 year, Instagram је „новинска платформа".
Занимљиво је да питање поузданости показује инверзну логику: испитаници у просјеку процјењују да су независни новинари на YouTube-у или TikTok-у „поузданији" од главних медијских кућа — 53,7% naprema 38,4%. Овај феномен директно је повезан са наративима о корумпираности и зависности главних медија.
Мјерење навика: кључни показатељи
| Канал | Примарни извор | Дневна употреба (мин) |
|---|---|---|
| 34,8% | 68 | |
| TikTok | 18,3% | 94 |
| 14,3% | 41 | |
| Онлајн портали | 13,7% | 22 |
| YouTube | 11,2% | 55 |
| Телевизија | 5,4% | 38 |
| Радио | 1,6% | 14 |
| Штампа | 0,7% | 9 |
Критичка процјена и медијска писменост
Иако млади показују висок степен скептицизма — 78,1% тврди да „преиспитује" информације прије дијељења — само 23,4% заправо провјерава информацију на другом извору прије прослеђивања. Овај јаз između самопријављеног и стварног понашања налаз је кључан за разумијевање феномена дезинформација.
Самоперцепција медијске писмености и стварна пракса верификације у потпуној су дисонанци. Млади мисле да провjeravaju, али у ствари само клизе кроз алгоритмски кураторисан садржај.
