Дигитализација медијске индустрије у Црној Гори одвија се у специфичном контексту: мало тржиште, ограничени огласни буџети, висок ниво политичке поларизованости и убрзана промјена навика конзумирања медијских садржаја. Овај текст анализира стање и перспективе те трансформације.
Контекст: Медијски пејзаж Црне Горе 2025.
Према нашем истраживању из марта 2025. године, у Црној Гори тренутно активно ради 68 регистрованих медијских издања — 12 телевизија, 21 радио, 19 дневних и онлајн новинских издања, те 16 специјализованих портала. У поређењу са 2018. годином, укупан број издања смањио се за 14%, а приходи штампаних медија пали су за 61% у реалним вриједностима.
Паралелно, број искључиво дигиталних медијских издања порастао је са 4 у 2018. на 22 у 2025. години, а просјечан дневни онлајн саобраћај водећих портала утростручио се. Ово указује на снажну промјену канала дистрибуције информација, иако садржај и економски модели нису у истој мјери модернизовани.
"Технолошка трансформација је видљива. Проблем је у томе да пословни модели заостају за технологијом — многе редакције примијениле су дигиталне алате, али задржале монетизациону логику аналогних медија." — Маринко Чварковић, директор Агенције за електронске медије ЦГ
Редакцијска трансформација: поучан примјер
Анализом трансформационих процеса у пет водећих редакција утврдили смо три различита модела прилагођавања:
Модел 1 — Дигитал-прво редакција
Двије редакције прихватиле су потпун заокрет ка дигиталним приоритетима, реструктуришући уређивачке токове тако да се сваки садржај прво производи за онлајн дистрибуцију, а потом прилагођава за традиционалне платформе. Ово је захтијевало значајне инвестиције у обуку кадра и аквизицију нових технологија.
Модел 2 — Хибридни приступ
Три редакције задржале су паралелне уређивачке процесе, са постепеним повећавањем ресурса намијењених дигиталним производима. Ово је уобичајен прилаз у медијима са снажном традиционалном аудијенцијом коју не желе изгубити.
Модел 3 — Спора адаптација
Дио редакција у практичном смислу задржао је структуре из аналогног доба, са симболичном дигиталном присутношћу која не генерише значајне приходе нити аудијенцу. Ове редакције сусрећу се с највећим пословним изазовима.
Пословни модели у дигиталном добу
Доминантни пословни модели у Црногорском медијском простору могу се систематизовати у неколико категорија:
- Оглашавање — и даље преовладава код 73% медија, иако приходи стагнирају или падају
- Претплата — само 4 медијска издања имају функционалан модел дигиталне претплате
- Државне и јавне субвенције — значај них за 38% медија, ствара опасност зависности
- Грантно финансирање — важно за истраживачко новинарство, али нестабилно
- Хибридни модели — комбинација оглашавања, донација и сервисних прихода
Регулаторни оквир и дигитализација
Законски оквир у Црној Гори дјелимично прати динамику дигиталне трансформације. Закон о медијима из 2020. увео је обавезу регистрације онлајн медија и уредио одређена питања ауторских права, али није адекватно одредио односе платформи и медијских издавача.
Посебан изазов представља транспарентност власништва над онлајн медијима. Регулатор је утврдио да значајан дио новооснованих портала нема јасно регистровано власништво, а контролу над уређивачком политиком врше лица која нису формално повезана с медијем.
Закључак и препоруке
Дигитализација медијског простора Црне Горе доноси и могућности и ризике. Кључне препоруке за даљи развој укључују:
- Успостављање транспарентнијих механизама дистрибуције државног оглашавања
- Развој медијских образовних програма за новинарске кадрове
- Подстицај за развој претплатничких модела и нових форми медијске производње
- Усклађивање регулаторног оквира с актуелним ЕУ директивама о дигиталним медијима
